Kad bismo znali šta jedemo, gladovali bismo
[ www.glas-javnosti.co.yu ] - Dok se širom sveta sve češće eksperimentiše sa genetskim kodom biljaka i životinja i stvaraju nove vrste, još se vode polemike šta se dobija ukrštanjem različitih organizama. Ono što je doskora bilo moguće samo u filmovima, desilo se i u stvarnosti, a na vlastima je da odluče šta sa genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji sve više postaju neminovnost, bilo direktno kao hrana ili kao njeni sastojci.
GMO su oni proizvodi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala odnosno DNK, prenosilac naslednih osobina. Prvo se krenulo s nižim organizmima, bakterijama i virusima, a kasnije se prešlo na niže, pa na više biljke i, na kraju, na životinje i čoveka. Tako se, recimo, presađivanjem gena koji utiče na veličinu mogu dobiti mnogo veće biljke, ili mnogo krupniji i slađi plodovi nego što bi, inače, u normalnim uslovima bili.
Španci gaje modifikovani kukuruz
Najčešće namirnice izložene genetskoj modifikaciji (GM) su soja, kukuruz, krompir, repica i pirinač. GM kukuruz, uprkos opštem stavu EU, već se širi Evropom. Osim Španaca, već ga seju Francuzi, Portugalci, Česi i Nemci. GM krompir, "poboljšan" proteinima pokazao se štetnim pri testiranjima. Navodno oštećuje jetru i stvara niz drugih zdravstvenih problema. Od GM uljane repice mogla bi se proizvoditi i biorazgradiva plastika. S genom artičoke davala bi i niskokalorično, ali nesvarljive zaslađivače. GM pirinač opasan je za ljude i okolinu. Žuti, dobijen je ubacivanjem dva gena iz narcisa i jednog iz bakterije.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiju je u protekloj deceniji uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Prošle godine, postignut je dogovor Ministarstva poljoprivrede i proizvođača soje da se izvrši prerada soje u sojinu sačmu i na taj način se spreči njeno korišćenje za setvu i uvođenje u životnu sredinu uz kontrolu i nadzor inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i da se sojina sačma koristi isključivo za ishranu stoke shodno Zakonu o GMO.
Problem proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovane hrane izaziva u našoj javnosti niz polemika i oprečnih mišljenja. Stručnjaci, koji se bave ovom oblašću već nekoliko godina, tvrde da je naša zemlja ne samo uvoznik već da se kod nas i proizvodi genetički modifikovana hrana.
- Situacija s GMO-om već sad je toliko opasna da ćemo se, za oko pedeset godina, zbog toga, verovatno preseliti na neku drugu planetu. Kada bismo znali šta jedemo, verovatno bismo gladovali - nimalo nije optimista nutricionista dr Marija Mitrović. Ona, takođe, smatra da genetski modifikovana hrana nije plod nauke, već jedan od groznih načina da multinacionalne kompanije kontrolišu nerazvijene zemlje.
Zabranjeno gajenje GM biljki
Kod nas nije dozvoljeno gajenje genetički modifikovanih biljaka. Ono što je zvanično dozvoljeno od strane naše države je upotreba sačme koja je proizvedena od genetički modifikovane soje. Sačma je mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana. Jedan deo sačme unet je u zemlju donacijom iz Amerike. Ni za tu sačmu i soju nema konkretnih naučno zasnovanih podataka o štetnim efektima. Dakle, sačma je dozvoljena, a seme soje koje bi se posejalo nije dozvoljeno.
U Srbiji postoje laboratorije koje rade analize da bi se utvrdilo da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća, mada se dešavalo da se genetski modifikovana soja i prošvercuje. Što se tiče hrane, tu kontrole zasada nema. Laboratorija za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je jedna od onih koje rade kontrole semena koje ulazi u zemlju po nalogu Ministarstva za poljoprivredu .
- Mi radimo analize da bismo utvrdili da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća. Ranije smo radili i kontrolu određene hrane, ali već izvesno vreme kontrolišemo samo soju - rekli su u Institutu za molekularnu genetiku.
Pre pet godina, 2001. godine, kod nas je donet Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Prema njemu, zabranjeno je njihovo gajenje, osim u eksperimentalne svrhe u naučnim institutima. Odnosno, u našoj zemlji genetski modifikovane biljke mogu se gajiti samo u naučne svrhe i ukoliko se to prijavi nadležnim institucijama.
- Činjenica je da potrošač treba da zna šta jede. Kod nas obeležavanje ne postoji i to je loše jer dovodi do zabune. Verovatno bi neko i jeo genetski modifikovanu hranu, ali bi voleo da zna šta - kažu u Udruženju potrošača.
Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uočeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suparničke ekipe upozoravaju na to da je prošlo malo vremena od početka uzgajanja i korišćenja genetski modifikovanih vrsta i da je pitanje kakve će biti posledice na duže staze.
- Posledice upotrebe GMO hrane mogu biti brojne. Bolesti koje mogu nastati nalaze se u dijapazonu od alergija do različitih toksičnih dejstava. Vreme upotrebe ovakve hrane nije dovoljno da bi se utvrdile sve posledice. Bitno je napomenuti da se modifikovan genetički materijal koji se nalazi u hrani ugrađuje u genetički materijal naše ćelije, pogotovu virusi. Tako ćelije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV virus - kaže doktor Slavoljub Janković. On ističe da je jako bitno utvrditi da li se životinje, čije meso jede čovek, hrane genetički modifikovanom hranom jer preko takvog mesa čovek i dobija genetički neprirodan materijal.
Iako se još eksperimenti obavljaju na životinjama i biljkama, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji bi genetski kod mogao da bude "obogaćen" genima biljaka i životinja
GM KROMPIR UBIO PACOVE
Naučnik mađarskog porekla Pustai, vršeći eksperiment, jednoj grupi pacova je davao genetski modifikovan krompir, a drugoj običan. Prvi su uginuli posle kratkog vremena, a stomaci su im bili potpuno uništeni. Na Pustaija su, posle objavljivanja rezultata vršeni veliki pritisci, a ostao je i bez posla. Ipak, proizvodnja genetski modifikovanog krompira je, u međuvremenu, potpuno zamrla.
RAZLIČITI ZAKONI
Dok se u EU bore protiv hrane u čiji sastav ulaze GMO, u Americi je forsiraju. Mi smo, po običaju, negde u sredini. Nemačka i Francuska se odlučno protive genetskim modifikacijama i kloniranju. Velika Britanija svojim građanima zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. S druge strane, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, zakoni iste dozvoljavaju najviše 0,9 odsto genetskih modifikacija. Na prvom mestu u svetu po proizvodnji GMO je Amerika sa 35,7 miliona hektara na kojima se uzgajaju i stopom rasta od 5,4 odsto godišnje. Na drugom mestu je Argentina sa 11.8 miliona hektara i rastom od 1.8 odsto godišnje, na trećem je Kanada sa 3.2 miliona hektara i rastom od 0.2 odsto godišnje.
