Odnosi se na “vrucu rakiju”, u narodu poznatu i kao “sumadijski caj”.
Obicno se sluzi u casicama od debelog stakla koje imaju drsku.
Izuzetno je blagotvorna mozda cak i lekovita, posebno u hladnim zimskim danima, to ce vam potvrditi svaki srpski seljak.
Muskarci su majstori za spravljanje ovog tecnog umetnickog dela, zene tu nisu bas nesto vicne. Zene i ne piju vrucu, one se radje opredele za kuvano vino. Kad sa Rudnika dodju gosti na slavu, po mrazu i ledu, prvo traze vrucu.
A vole da popiju i oni gosti koji dodju iz grada. Da osete cari Sumadije. Miris koji se proteze od sporeta smederevca do trpeze dok se rakija kuva omamljuje sve goste, podize raspolozenje i zblizava ljude.
A iz smederevca se cuje pucketanje vatrice, deca jure po sobi a domacica proverava da l ‘je sarma kuvana.
A domacin: – Moze jos jedna vruca?
Нема коментара:
Постави коментар