Opisi najraznolikijih psihičkih ili paranormalnih fenomena nalaze se u kanonizivanim tekstovima svih velikih religija sveta. U stvari, i sami sveti tekstovi, središnji temelj na kojem su izgrađena sva religiozna verovanja, zasnovani su na nadljudskom poreklu; to su otkrovenja koja su određenim delovima čovečanstva dala viša nebeska bića ili direktno sam Bog. Hrišćanska Biblija nije izuzetak: to je opsežan katalog svih vrsta čuda i natprirodnih pojava, koji su tu prikazani kao nešto sasvim prirodno, kao deo svakodnevne stvarnosti.
Takve pojave u neprekinutoj tradiciji još uvek obiluju u svim Istočnim religioznim praksama, gde jogiji, lame, arhanti, i prosvetljeni učitelji u potpunosti vladaju mnogim psihičkim moćima. Nasuprot tome, Hrišćanstvo se pretvorilo u sterlino sholastičko proučavanje dogmatizma, a sveštenicu su samo puki funkcioneri (“aparatčiki”) u hijerarhijama formalnih verskih struktura.
Takozvane okultne ili psihičke moći opisao je Patanđali u III delu svog sveobuhvatnog traktata o psihologiji joge, Joga sutrama. Objašnjavajući sanjame – kombinaciju koncentracije, meditacije i samadija, Patanđali se osvrće na način na koji um, duboko stopljen sa bilo kojim predmetom ili mišlju, stiče okultne moći i kako nastaju psihičke pojave. Različite moći stiču se kao rezultat koncentracije na različite predmete.
Patanjđali je naveo oko četrdesetak tehnika – samjama na različite objekte – koje dovode do sticanja raznih psihičkih moći, većih i manjih [15].
Tabela 11. Upanišadske psihičke moći (Sidiji) (Uporediti takođe sa Tabelom 12.)
Praksa joge, a posebno hatha joge ili kundalini joge, privlači mnogobrojne aspirante navodima o neobičnim psihičkim moćima koje se stiču kroz upražnjavanje joga disciplina. Međutim, ne treba smatrati da su ove moći cilj. One nisu nikakav kriterijum kojim se meri nečiji nivo spiritualnosti, već su više indikatori napretka koji je praktikant ostvario.
(1) Anima – sposobnost da se postane sićušan kao atom.
(2) Mahima – sposobnost da se postane ogroman kao vasiona.
(3) Laghima – sposobnost da se postane lak kao vazduh (levitacija).
(4) Garima – sposobnost da se postane težak kao olovo.
(5) Prapti – sticanje natprirodnih moći kao što su predviđanje budućnosti, vidovitost, čujevitost, telepatija, čitanje misli, razumevanje stranih jezika, kao i jezika životinja i ptica, lečenje svih bolesti, itd.
(6) Prakamja – sposobnost opstanka pod vodom, moć da se postane nevidljiv, ulazak u telo druge osobe, održavanje mladalačkog izgleda u toku mnogo godina, itd.
(7) Vašitvam – moć kroćenja divljih životinja, kontrola nad strastima i emocijama, gospodarenje nad elementima.
( Išatvam – postizanje božanske moći, vraćanje mrtvih u život.
Sledeća samjama je od specijalnog značaja za predmet mistične spoznaje:
III.53 Upražnjavanjem samjame na pojedinačne trenutke i na njihov niz u vremenu, čovek stiče diskriminativno znanje.
III.55 Ovo diskriminativno znanje oslobađa čoveka od okova neznanja. Ono spoznaje sve predmete istovremeno, u svakom trenutku njihovog postojanja i u svim njihovim modifikacijama.
Naše uobičajeno znanje bazirano je na čulnim opažajima u vremenskom nizu. Mi saznajemo jednu činjenicu o datom predmetu, onda drugu činjenicu, a zatim sve više i više činjenica. Ali jogi koji poseduje diskriminativno znanje dobija saznaje o svim predmetima totalno i trenutno. Ako, na primer, sretne neko ljudsko biće, on saznaje sve o njegovoj celokupnoj prošlosti i budućnosti, od odojčeta, i mladića, do odraslog čoveka i starca. Ovo isto važi i za njegovo znanje o životu galaksije: od njenog rođenja, kroz milijarde godina njenog postojanja, do njenog konačnog rastvaranja. Takvo znanje je beskonačno; ono je unutar večnosti, a ne u vremenu. Ono oslobađa čoveka od okova karme i neznanja.
Međutim, moramo se odreći čak i ovog uznesenog stanja sveznanja i svemoći: odricanjem od ovih moći, uništava se seme zla i nastupa oslobođenje.
“Seme zla” je neznanje. Zbog neznanja čovek zaboravlja da je Atman, pa za sebe stvara iluziju da je privatna, odvojena ego-ličnost. Ova ego-ličnost se namerila da zadovolji svoje želje i da stekne bogatstvo i moć nad spoljašnjom prirodom. Od svih moći psihičke moći su, sa gledišta egoizma, najpoželjnije; a od svih psihičkih moći svemoć i sveznanje su očigledno najveće. Jogi koji poseduje ove moći u sebi, ali ih se ipak odriče, odbacio je poslednje iskušenje ega. Od tada je oslobođen iz ropstva.
Na nekoliko mesta u svom izlaganju Patanjđali upozorava da su okultne moći najveće prepreke na stazi istine i da one nenaju nikakve veze sa spiritualnim životom. Na isti način, Buda je jasno stavio do znanja svojim učenicima da nikada ne apostrofiraju svoju veru u čuda, već da vide istinu u večnim principima. Isus je oštro govorio o onima koji “traže znak” i sam je odbacio psihičke moći koje mu je ponudio Satana u divljini (U svakom slučaju, Zapadni čovek je napravio drugačiji izbor, preferišući da se koncentriše na stvaranje tehnoloških umesto psihičkih moći. Tako, umesto telepatije imamo telefon, umesto levitacije imamo avion i helikopter, i umesto vidovitosti imamo televiziju. Međutim, kao što nas psihičke moći mogu skrenuti sa puta i prouzrokovati naš spiritualni pad, tehnološke moći takođe deifikuju materiju i čine nas više začaranim i vezanim za materiju, porobljavajući dalje naše pravo ja iluziji pojavnog sveta.).
Naučno interesovanje za proučavanje psihičkih fenomena počelo je 1882. godine sa osnivanjem Društva za psihička istraživanja u Londonu. Međutim, ključna istraživanja su akademski eksperimenti koje su organizovali 1930-tih J.B. Rajn i L. Rajn na Djuk Univerzitetu. Tokom nekoliko decenija temeljnih istraživanja raznih psihičkih fenomena (klasifikovanih u Tabeli 12) eksperimentalno je utvrđeno postojanje ESP
Tabela 12. Zapadna klasifikacija psihičkih fenomena (prema Džanu) (Uporediti takođe sa Tabelom 11.)
(1) Vančulna opažanja (ESP)
Dobijanje informacija iz izvora koji su van normalnih kanala čulne percepcije.
(A) Telepatija (prenos misli između ljudi)
(B) Vidovitost (percepcija udaljenih fizičkih predmeta ili događaja)
(C) Prekognicija/Retrokognicija (percepcija budućih događaja i događaja iz prošlosti koji nisu dostupni normalnom pamćenju)
(D) ESP kod životinja – neobjašnjive moći životinja, kao što su: psi-trailing (sposobnost da životinja pronađe gospodara ili blisku osobu na potpuno nepoznatom mestu), homing (pronalaženje i vraćanje kući sa bilo kog mesta), kolektivno ponašanje (masovna samoubistva nekih životinjskih vrsta), komunikacije između životinja iste vrste, itd.
(2) Psihokineza (PK)
Uticaj ljudske svesti na fizičke i biološke sisteme.
(A) Fizički sistemi (interakcija obuhvata delovanje u rasponu od mikroskopskih poremećaja procesa na atomskom nivou, preko makroskopskog uticanja ili levitacije objekata, sve do nekih veoma drastičnih poltergeist efekata).
(B) Biološki sistemi (psihičko isceljenje i interakcija između ljudi i biljaka).
(3) Preživljavanje
Preživljavanje čovekove svesti po fizičkoj smrti.
(A) Reinkarnacija (ponovljeni ciklusi rađanja, smrti i ponovnog rađanja sve do konačne samorealizacije.
(B) Prikaze (pojava duhova ljudi ili stvari).
(C) Medijumi (sposobnost određenih osoba da služe kao medijumi ili kanali za komunikaciju između živih i umrlih ljudskih bića).
(4) Doživljaji izvan tela (OBE)
Projekcija sopstvene svesti izvan tela, astralna projekcija, autoskopija i bilokacija.
(vančulnog opažanja) i PK (psihokineze), ali bez pravog razumevanja njihove prirode i mogućnosti da stvaranja adekvatnih teoretskih modela [16-17]. Neodređenost takvih rezultata uglavnom je prouzrokovana sledećim faktorima:
a) Testirani subjekti su stekli svoje psihičke moći spontano, bez svesnog spiritualnog vežbanja, te ih tako nisu mogli ispoljavati po želji;
b) Kao posledica toga, laboratorijska replikabilnost je bila veoma slaba;
c) Ispoljio se efekat degradacije tokom vremena, što znači da su rezultati psihičkih testova padali na statistički prosek.
Zato će se u svim budućim eksperimentima, bez obzira na sofisticiranost merne opreme, ili rigorozne kontrolne protokole, ili adektavtne statističke metode u veštačkom ambijentu laboratorije, krajnji rezultati uvek pokazati da su od marginalnog značaja za konvencionalnu nauku.
Prava uloga netraženih i spontanih psihičkih moći je u anegdotskim događajima u stvarnom životu, kada se oni manifestuju samo onda kada postoji posebna potreba, koja predstavlja lekciju za dotične osobe važnu za njihovo spiritualno razumevanje i transformaciju. Veliki učitelji, poput Daskalosa, koji potpuno vladaju svojim psihičkim moćima, nikada ih ne prikazuju da bi zadovoljili puku radoznalost tragača za čudima, već ih koriste isključivo za svrhe služenja, isceljenja i pomaganja.
Нема коментара:
Постави коментар